"Prava majka je POŽELELA DA UMREM, odbacila me je posle porođaja": Ovo pismo ledi krv u žilama

Tridesetogodišnja Eli Simonds, sportistkinja, predata je na staranje kada je imala samo dve nedelje, nakon što joj je dijagnostikovana ahondroplazija ili patuljasti rast, a lekari tog vremena su surovo tvrdili da će zbog toga biti izložena podsmehu.

Eli je 2023. godine istraživala svoje detinjstvo u dokumentarcu "U potrazi za tajnom porodicom", a sada je snimila nastavak, u kojem njena biološka majka po prvi put govori pred kamerama.

Ovaj novi dokumentarac snimljen je u trenutku kada Eli razmišlja o mogućnosti da i sama zasnuje porodicu. Njena majka se priseća porođaja i prvih dana majčinstva sredinom 90-ih. Iako se ne pojavljuje u kadru, njen glas se čuje dok kaže:

"Bilo je zaista traumatično. Teško je to slušati. Ne želim da te uznemirim ni na koji način. Donosiš odluku u potpuno pogrešnom trenutku života, jer si upravo rodila, hormoni su ti u haosu. Fizički nisi dobro, psihički nisi dobro. Mnogo toga se dešavalo u pozadini. Trudnoću sam krila, porodila sam se sama. Otišla sam kod genetičara i bila je jako gruba prema meni", rekla je njena majka.

Njena majka iskreno priznaje da nije mogla da se nosi sa situacijom i da je želela "čarobni štapić" da sve nestane. Nije mogla da prevaziđe činjenicu da njena ćerka ima invaliditet, i rekla je da je "tugovala za detetom kakvo je želela da ima".

"Dati svoje biološko dete... to je ogroman korak. Samo sam te predala. I to je nešto što nikada ne možeš da preboliš. Krivica je užasna. Živiš s njom stalno.", dodala je.

Eli je prvi put upoznala svoju biološku majku na kraju dokumentarca iz 2023. Do ponovnog susreta je došlo nakon što je Eli pročitala staro pismo koje joj je majka napisala rukom, u kojem je priznala da je želela da abortira ili da je Eli umrla. Uz pomoć socijalnog radnika kao posrednika, Eli joj je napisala pismo u kojem je objasnila da nije ljuta i da želi da je upozna. Zaplakala je dok je čitala majčin odgovor, u kojem je pisalo da se godinama borila sa "krivicom i samoprezirom".

Majka je takođe rekla da je imala traumatičan raskid sa Elinim biološkim ocem, što je teško uticalo na njeno mentalno zdravlje. Nakon susreta, Ellie je izjavila:

"Bilo je neverovatno. Razgovarale smo o svemu tokom pet sati. Imamo isti smisao za humor, toliko smo se smejale. Imala sam osećaj da gledam u sopstveno lice. Najviše me dirnulo to što svakog dana misli na mene i što me i dalje vidi kao svoju ćerku."

Eli priznaje da je odlučila da ne prikaže svoju majku na ekranu, jer se plašila kako bi javnost mogla da je doživi. I pored emotivnih trenutaka u oba dokumentarca, Eli kaže da je imala "neverovatan život" i da nikada nije osećala bes prema svojoj biološkoj majci. Za to pridaje zasluge njenim roditeljima koji su je usvojili i pomogli joj da ostvari svoje snove kao plivačica koja ponosno učestvuje na Paraolimpijskim igrama.

Ranije je izjavila: "Ne bih bila osoba koja sam danas da moja biološka majka nije donela tu odluku. Mogla sam da budem potpuno drugačija osoba i da nemam tako pozitivan život – da nisam bila među ljudima sa invaliditetima, da nisam učestvovala na Paraolimpijadi, i da nisam imala sve te mogućnosti koje su mi pružili moji roditelji."

Val i Stive Simonds usvojili su još četvoro dece, od kojih su neka takođe imala invaliditete. Porodični dom imao je spoljašnji bazen, koji je energična Eli obožavala. Rekla je: "Imala sam divno detinjstvo. Mi smo veoma bliska porodica."

Njeni roditelji su bili otvoreni po pitanju njene biološke porodice, pokazujući joj slike majke, oca i starije sestre.

Sa 11 godina, Eli se preselila sa Val u Svonsi kako bi trenirala sa reprezentacijom Velike Britanije. Dve godine kasnije postala je najmlađa britanska sportistkinja na Paraolimpijadi u Pekingu 2008. godine, gde je osvojila dve zlatne medalje u plivanju. Ali zbog zauzete karijere, nikada nije tragala za svojom biološkom porodicom. Eli kaže:

"Kada sam bila mlađa, mnogo sam razmišljala o svojoj biološkoj majci. Ali od 2006. godine, kada sam se prvi put takmičila na Svetskom prvenstvu, pa do penzionisanja, nisam želela da se upuštam u to – morala sam da budem fokusirana. Kada sam se povukla iz sporta, izgubila sam identitet i pitala se: ‘Šta sada da radim? Ko sam ja kao osoba?’ Tada sam shvatila da imam vremena da otkrijem ko sam."

(Ona.rs/TheSun)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.